Pojedine zone nad kojima kritičnih dana nije padala kiša predstavljaju ostrva gde je radioaktivnost koja je skoro na prirodnom nivou. Takva su pojedina mesta označena žutom bojom u pojasu Engadin na jugoistoku Švajcarske ili u kantonu Vale i u bernskim Alpima.
Tamo gde je iznad Alpa padala kiša iz "černobilskog oblaka" radioaktivni elementi, pre svega cezijum 137, pali su na sneg i led u visokim planinskim zonama. Čim je sneg počeo da se topi, radioaktivni elementi su ušli u potoke koji su se slivali u vodotokove u dolinama. U celoj Evropi izmerena je visoka radioaktivnost koja se akumulirala u vodi u planinskim udubljenjima u kojima se voda zadržava i ne otiče iz njih. U Italiji je veoma visoka radioaktivnost zabeležena u Alpima iznad Bergama koje se produžavaju na sever sve do švajcarskog grada Sent Morica, gde dolazi do opadanja izmerenih vrednosti.
Povećana radioaktivnost je takođe severoistočno od Milana i u regionu Dolina Aosta. Naročito visoka radioaktivnost izmerena je u bukovim šumama oko stabala jer stablo bukve ima svojstvo da zadržava vodu. Izmerene vrednosti na pojedinim pojasevima označenim crvenom bojom nekoliko desetina puta su veće od prirodne radioaktivnosti.
Takva je, ne primer, situacija u švajcarskom pojasu Hajden prema granici sa Austrijom. U Austriji su merenja pokazala najalarmantnije rezultate, koje su vlasti ove zemlje i objavile.
Veoma visoka radioaktivnost zabeležena je u oblasti Kernten (Karantanija) u Austriji, čak znatno veća nego u istočnoevropskim zonama geografski bližim Černobilju. Takođe između Klagenfurta i Volsfsberga, zatim istočno od Graca u mestu Glajsdorf, gde je izvršeno merenje radioaktivnosti tla i lišća. Uzorci tla sa južne strane masiva Hohe Tauern pokazali su izuzetno visoku radioaktivnost.
Takođe u švajcarskim planinama Jura, u Gansbrunenu, 10 kilometara severno od Soloturna, kao i severno od Lozane gde se vrednosti uvišestručuju u podnožju stabala bukvi. Izmerena je povećana radioaktivnost šumskog tla i lišća osam kilometara zapadno od Berna, na primer.
Može se reći da postoji kontinuitet između situacije u zapadnoj Švajcarskoj, Austriji i severnoj Italiji. Najjužniji švajcarski kanton Tićino izgleda da je bio najizloženiji jer je nad njim kritičnih dana obilno padala kiša iz černobiljskog oblaka. Merenja u zoni Monte Đeneroso, jugoistočno od Lugana pokazala su visoku radioaktivnost kako šumskog tla i lišća, tako i trave, a ogromne akumulacije nađene su u podnožju stabala bukvi, u olucima šumarske kuće.
170
